Adresa marksistima u Srbiji

Ono sto sledi predstavlja niz izvoda iz prepiske koja se vodila na izvesnoj mailing listi. Na toj mailing listi sam se, kao marksista, obratio svim marksistima u Srbiji. Povod obracanja predstavljala je cinjenica cvetanja antifasizma u redovima levice. Prema mojoj proceni, antifasizam predstavlja ustupak marksiszma pravno-politickoj ideologiji kapitalistickog nacina proizvodnje.

***

Premda ova lista i ne funkcionise bas, zeleo bih, bas onima koji su na listi da uputim sledece reci. Moja zelja je motivisana cinjenicom oglasavanja velikog broja antifasista povodom slucaja nacistickog marsa koji treba da se dogodi.

Ne obaziruci se na primedbe (jer ce se one pokazati kao nistavne) da sledecim redovima "umanjujem borbeni potencijal", da "se u objektivnom kontekstu stavljam na stranu fasista", da "asptraktno teoretisem" tvrdicu dve teze:
1. Antifasisticka borba, onako kako se koncipira u poslednje vreme u internet zajednici antifasista, predstavlja ekstremnu gradjansku borbu, a antifasisti sve vise izgledaju kao militantno krilo LDP-a.
2. Antifasisti su inverzna slika fasista.

Sto se tice teze 1., zeleo bih da pozovem citaoce ovih redova da se prisete pod cijom su zastavom marsirali u NS-u poslednji put. Naravno, odgovor bi mogao biti - imali smo svoje transparentne, svoje zastave etc. Medjutim, obratite paznju, nije bitno da li ste de facto nosili svoju zastavu, bitno je a) na cijem skupu ste ucestvovali, b) na cijoj strani ste se bili, c) da li su vase zastave/transparentni dominirali, d) da li ste prepoznati, medijski i izvanmedijski, kao razlicita grupa. U socijalnom zivotu je nacin na koji se pojavis (u javnosti) mnogo bitniji, i naposletku mnogo stvarniji, od toga sta si ti "u stvari".

Sto se tice teorijskih argumenata, pozvacu vas na to da se zapitate pod kojim terminima/uslovima ulazite u antifasisticki savez sa ne-levicarima. Da li su pretpostavke vaseg antifasistickog jedinstva sa ne-levicarima levicarske? Da li jedinstvo sa ne-levicarima koje pociva na pretpostavci jednakosti predstavlja levicarsko ili gradjansko jedinstvo? Nadam se da nije potrebno da vas podsecam da se ideja egalite pojavila u specificnom istorijskom kontekstu, i da se taj specificni istorijski kontekst nije bitno promenio do danasnjeg dana. Ideja jednakosti ima veze sa Deklaracijom o pravima gradjanina i coveka (Déclaration des Droits de l'homme et du citoyen). Obratite paznju, nije rec o pravima radnika i coveka (a ovo kazem svima onima medju nama koji se deklarisu i osecaju kao humanisti), vec o pravima gradjanina i coveka. Prema tome, covek je, u okviru pomenute egalite za koji se vi borite, blize shvacen kao gradjanin (citoyen), a to zapravo znaci burzuj (bourgeois) - podseticu vas na Marxov tekst "Prilog jevrejskom pitanju" gde se govori o tome.

Najlakse je deklarisati se kao antifasista. Nista lakse nego kliknuti na "join group" i pridruziti se jednoj tako plemenitoj inicijativi. Na kraju krajeva, sta moze da bude lose u tome sto sam se tako deklarisao- stvorio sam lepu sliku o sebi, pred sobom i pred drugima, i pomogao zajednickoj stvari. Medjutim, lakoca tog oblika deklarisanja treba u nama da izazove, u najmanju ruku, nepoverenje. Gde god se nesto cini tako ociglednim kao sto se cini ociglednim da treba biti antifasista, mozemo biti sigurni da je ideologija (vladajuca ideologija, naravno) umesala svoje prste. Pa ima li ista ociglednije nego to da su svi ljudi jednaki, ili bar, da treba da budu jednaki? Ima li ista ociglednije od cinjenice da treba biti protiv svake nejednakosti? Ali na sta se tacno misli kada se kaze "jednaki"? Misli se na "jednakost pred zakonom", jednakost koja se sastoji u tome da "zakon bude isti za sve". Pa dobro, nije li ocigledno da "zakon treba da bude isti za sve"? Ali podseticu vas na Engelsa, i na Poreklo porodice, privatnog vlasnistva i drzave. Engels nam u tom delu govori o neraskidivoj vezi izmedju zakona (drzave) i privatnog vlasnistva. O inherentnoj vezi privatnog vlasnistva i nejednakosti ne treba trositi reci. Prema tome, nema zakona bez nejednakosti. Kada se deklarisem kao antifasista u onom smislu u kojem je to danas na dnevnom redu tranzicije, ja se deklarisem upravo za tu nejednakost. Egalite za koji se borite ovde jeste samo sifra za inegalite radnika i burzuja, a liberte u ime koje nastupate predstavlja samo slobodu preduzetnistva burzuja. Zato treba shvatiti da nema nevinog antifasizma.

Na posletku, sta je sa mnogo vaznijim pitanjima koja tiste nas pokret? U sred tranzicije, koja zrapravo predstavlja samo lozinku za najgrublju privatizaciju i divljacku prvobitnu akumalicju, koja za dekalrisani cilj ima potpunu deregulaciju/liberalizaciju trzista, u situaciji koja vrvi od mogucnosti da se vrsi ono sto su Lenjin i drugi socijalisti njegovog vremena nazivali "fabrickim razgolicivanjima" (misleci pri tome na represiju koju kapitalisti i policija svakodnevno vrse nad radnicima), mi se bavimo sacicom lumpenproletarijata na drustvenoj margini, sacicom, i onako, prezrenom od moralne vecine i vladajuce ideologije, i izlozenoj konstantnoj represiji od strane represivnih drzavnih aparata. Pri tome, mi ni reci ne progovaramo o represiji nad radnicima - represiji koja znaci nejednakost protiv koje kao levicari moramo da se borimo. Ponavljam, "egalite za koji se borite ovde jeste samo sifra za inegalite radnika i burzuja", a funkcija sifre je uvek da skriva ono sifrovano. Nije li to sto nam prodaju, podvaljuju sifru za sifrovano upravo razlog sto smo "prevideli" da se vise ne bavimo radnickim i sto su nam postala draza gradjanska prava? Previd o kojem govorim nije samo teorijski previd - on ima svoje jasne politicke konsekvence: funkcija sifrovanja sastoji se upravo u tome da proizvede slepilo za onaj osnovniji inegalite na kojem pociva egalite za koji hocemo da se borimo kao antifasisti? Nema nevinog antifasizma.

Sve ovo treba da nam govori da je nas pokret potpuno izgubio kompas i da vise nema pojma gde mu leze prioriteti.

Sto se tice teze 2., teze koja kaze da su antifiasisti inverzna slika fasista, svojevremeno sam na ovu istu listu poslao mail pod nazivom "Stilske vezbe", mail koji reprodukujem ovde u celosti. Mislim da teorijski argumenti zaista nisu potrebni.

Na ovome bi im pozavideo i Rejmon Keno. Uzivajte u stilskim vezbama Nacionalnog stroja i ASI-ja! [Masna slova i brojeve u uglastim zagradama sam stavio ja kako bi se lakse pratio paralelizam.]

Убрзо је поворка тзв. антифашиста пристигла поред баште ресторана на
шта су патриоте развиле српски заставу и скандирали
''Војводина-Србија''. Антисрпска багра је узвратила звиждањем и
простачким вређањем, а затим је напала српске патриоте унапред
припремљеним каменицама и бакљама (1). Патриоте су одлучно стале у одбрану
свог достојанства (2) и стојећи поред ограде, под кишом каменица, уз
повике ''Србија Србима'' и ''Ха, ха, ха анти-фа'' узвратиле напад
враћајући те исте каменице! Полиција је, по ко зна који пут, стала на
страну непријатеља Српства и брутално почела да пребија (3) и хапси
патриоте који су нападнути (4). Све то, опет по ''нечијем'' наређењу (5).
Ипак, већи број патриота је већ следећи дан пуштен након личног
сведочења присутних полицајаца да су нереде први изазвали тзв.
антифашисти, а не српске патриоте! Тројица, такође ухапшених анархиста
су одмах пуштени по ''нечијем'' налогу, иако су полицајци сведочили да
су они изазивачи нереда. Да постоје двоструки стандарди примене закона
говори и то да су тројица српских патриота због самоодбране добили
затворске казне од 10 до 25 дана (6).

Информативна служба Националног строја (7)

U tom trenutku, vidno iznervirani, neonacisti su počeli da zasipaju kolonu kamenjem i granama iz dvorišta pivnice (1). Antifašisti su reagovali složno i hrabro (2), uzvrativši neonacistima. No, država je u ovom slučaju, po ko zna koji put, pokazala da uvek žmuri na desno oko. Fašisti su zaštićeni od strane policijskih kordona, i antifašistima nije dozvoljeno da se razračunaju sa njima (3) onako kako se to na našim prostorima uvek radilo. Nekolicina onih koji su uspeli da probiju kordon i neprijateljima zadaju bolnije udarce, pendrečeni su od strane policije, a dva antifašistička druga su uhapšena (4).

Delovanje policije tokom antifašističkih demonstracija, kao i njihovo kasnije ponašanje prema našim uhapšenim drugovima, koji su na različite načine terorisani u policijskoj stanici (6), potvrđuje ono na šta je ASI oduvek ukazivao. Fašizam, kao najekstremniji vid kapitalističke ideologije, uvek će služiti kao džoker vladajuće klase, onda kada radničke mase budu dovoljno snažne da uzdrmaju njenu vlast. Zbog toga država, kao institucija čija je jedina uloga održavanje vlasti eksploatatorske klase, nikada neće raditi na potpunom uništenju naci-fašističkih grupa i organizacija (5). Iz tog razloga su svi zahtevi za oštrijom reakcijom države protiv nacista, plasirani od strane politikanata i liberala, u potpunosti promašeni, i svedoče o niskom nivou svesti i nedostatku razumevanja stvarnosti kod predstavnika tzv. civilnog društva u Srbiji. Borba protiv fašizma kreće borbom protiv kapitalizma i države!

Sekretarijat za komunikaciju sa medijima

Sindikalne konfederacije "Anarho-sindikalistička inicijativa" (7)

***

Brzina sa kojom MM odgovara moze da se meri samo sa brzinom kojom (na moju zalost) zavrsava razgovor, i to u zelji da predje "sa reci na dela". Brzi od MM jedino je DD, koji ni ne trosi vreme na diskusiju, makar koliko toliko minimalnu - on te samo otpravi u "menzu", nadovezujci se na MM-ovu primedbu o revolucionarima u "rukavicama". Ova saglasnost MM-a i DD-a nije slucajna - i jedan i drugi se trude da naprave brizljivu razliku izmedju teorijskog "salona" i prakse "na ulici". Upravo na toj pretpostavci, na pretpostavci da su "reci" jedno, a "dela" drugo, na pridavanju veceg znacaja "delu" od (praznih) "reci", njih dvojica mogu skupa da nam dobace "manje pricaj, vise radi!".

U tome "manje pricaj" krije se i glavni razlog gore pomenute brzine. Jer "biti brz" ovde znaci zapravo "ne gubiti vreme" na (praznu) pricu. Pravilno shvaceno, to znaci "ne gubiti vreme" na preterana razmisljenja. U ostalom, zasto "gubiti vreme" na razmisljanje kada su odgovori vec dati - "nacisti su losi momci" jer diskriminisu po svakoj osnovi (nije li to ocigledno!), a "rodno mesto i tajna" njihove diskriminacije je kapitalizam licno. U ovom aneksu o kapitalizmu kao sustini nacizma krije se nasa (nas marksista) razlika u odnosu na sve liberale. U svemu ostalom smo, doduse, isti, ali cini se, ovaj aneks sustinski menja stvari. Da li je to tako? Na kraju poruke cu pokusati da odgovorim na ovo pitanje. Pre toga, bice neophodno da kazem jos par reci o vec pomenutoj "brzini".

Posto nema praksi koje nisu ukljucene u ideoloske aparate koji materijalizuju ideologiju, nema praksi koje u poslednjoj liniji ne zavise od neke ideologije. U skladu sa tim, nema "bezglavog" rada, svaki rad je materijalizacija neke ideologije. Imperativ "manje pricaj, vise radi", zabranjuje nam da "pricamo" o ideologiji koja je materijalizovana nasim radom (praksom). Prava tajna koja se, stoga, krije iza imperativa "manje pricaj, vise radi" jeste tajna zabrane misljenja - "nemoj da mislis o ideoloskim pretpostavkama svoje akcije, nego delaj!". Zato je brzina o kojoj se ovde radi, brzina prelaska "sa reci na dela", brzina koja je omogucena jednim propustom - propustom da se polozi racun o onome sto radis.

Lenjin je, u vezi sa gore recenim, rekao da je marksizam morao biti unet "spolja" u radnicku klasu. Sta je hteo time da kaze? Spontana ideologija radnicke klase je dominirana vladajucom ideologijom. I ne samo spontana ideologija radnicke klase - spontana ideologija svake nevladajuce klase dominirana je ideologijom vladajuce klase (vladajuce ideje su ideje vladajucih). Zato Lenjin najostrije osudjuje "klanjanje pred spontanoscu", tvrdeci da samo intervencija spolja, intervencija u spontanu ideologiju proletarijata koja dolazi od intelgencije (koja se, sa svoje strane, uz izuzetke, reprodukuje na akademiji, izvan proletarijata) moze da stavi tacku na pomenutu dominaciju, ili bar da je relativizuje, i da dovede do toga da marksizam (u svojstvu filozofske ideologije) dominira ideologijom proletarijata. U skladu sa izlozenim, nije rec samo o tome da imperativom "manje pricaj, vise radi" ne mislimo o onome sto radimo, vec i tome da je ono sto radimo materijalizacija vladajuce ideologije, bas zato sto ne mislimo o onome sto radimo.

Zato bi pravi imperativ za levicu u ovom trenutku morao da glasi: "manje radi, vise pricaj!", ili drugacije receno, "dosta si radio, sad nam polozi racun o tome sta si radio!" Krajnje je vreme, stoga, da levica skupi svoje prnje, da se pomeri "sa ulice" i da se vrati u teorijski "salon", u pravo "rodno mesto i tajnu" nastanka marksizma (podseticu vas, ponovo, da je akademija, kao ideoloski aparat burzoaske drzave, a ne "ulica" mesto izvorne produkcije marksisticke teorije).

Ja, iz gore navedenih razloga, nisam sklon misljenju da "je bolje bilo sta raditi nego ne raditi nista". Naprotiv, nekada je bolje ne raditi nista. Nekada "ne raditi nista" nije samo pasivno - "ne raditi nista" u izvesnim okolnostima moze da bude i subverzivno i agitprop-profitabilno. Ne kazem da je situacija koja je na agendi takva, ali mislim, iz razloga navedenih u prethodnom mailu, da ne treba organizovati antifa protestni skup. Zato cu pokusati jos jednom da skrenem paznju na ono sto sam tvrdio, ali sada u operativnom kontekstu. Dakle, potpuno je nebitno ko organizuje skup i ko ucestvuje na skupu. Bitno je samo koja ideologija dominira skupom - koje ideje hegemonizuju skup, ili, materijalisticki receno, koja se ideologija materijalizuje kroz sve ideologeme skupa - govore, parole, simbole itd. Obratite paznju, to sto nosite simbole koji imaju levi "smisao" izvan skupa ne znaci da ce oni u situaciji dobiti sebi adekvatnu levu interpretaciju. Simboli imaju znacenje samo u situaciji, a situacija se obrazuje na fonu vladajuce ideologije, ideologije koja se materijalizuje u skupu. Ako su ideje koje hegemonizuju skup ideje liberalne ideologije, petokrake i ostali simboli ce dobiti iskljucivo liberalnu interpretaciju.

A upravo to je ono sto vam se sprema. Upravo to, bez obzira na famozni aneks "o kapitalizmu kao sustini nacizma", koji mozete pronaci na kraju ASI-jevog izvestaja iz NS-a. Rekoh, "ako su ideje koje homogenizuju skup ideje liberalne ideologije, petokrake i ostali simboli ce dobiti iskljucivo liberalnu interpretaciju". Isto to vazi i za pomenuti aneks. Nije dovoljno reci "nacisti su losi momci jer diskriminisu po svakoj osnovi, a njihovu diskriminaciju proizvodi kapitalizam". To nije dovoljno iz vise razloga. Prvo, zato sto prvi deo "nacisti su losi momci" pretpostavlja citav skup ideoloskih propozicija, koje si precutno prihvatio (svesno, nesvesno - nije vazno, "znacenja nisu u glavi"), a koje onda obrazuju ideoloski fon tumacenja drugog dela. Drugacije receno, sisar se od ptice razlikuje po tome sto na svet donosi zive mladunce, ali i sisar i ptica su kicmenjaci. Isto se moze tvrditi i u ovom slucaju, levicari antifasisti se razlikuju od nelevicara antifasista po tome sto tvrde da je "kapitalizam sustina nacizma", ali i jedni i drugi su antifasisti - a biti antifasista znaci biti egalitarista u smislu u kojem sam to naznacio u proslom mailu, u smislu "jednakosti pre zakonom". To znaci, u poslednjoj instanci, biti liberal.

Uzgred, ovaj aneks o "kapitalizmu kao o sustini ...", predstavlja formulu koju nasi marksisti cesto primenjuju. Kada sam jednoj grupi prigovorio da su termini "totalitaran", "autoritaran" i tsl., koje su oni upotrebljavali da bi objasnili Staljinovu "diktaturu", termini liberalne ideologije, oni su mi na to spremno odgovorili: "ali mi mislimo da je totalitarizam u poslednjoj liniji determinisan ekonomijom i klasnom borbom". OK, u tom slucaju svakom pojmu i sudu mozemo da prisijemo pomenuti aneks, i oni automatski postaju deo marksisticke teorije...

Za kraj, postavio bih sledece pitanje: zasto bas "antifa" skup "moze biti i dobra prilika za pojavljivanje levice u javnosti"? Zasto je to jedan antifa skup, a ne recimo jedan strajk u bilo kojem obliku? A u tranzicji ne manjka strajkova, zar ne? Zasto jedino nemarksisti shvataju strajkove kao "dobru priliku za pojavljivanje levice u javnosti" (freedomfight, recimo). Unapred moram da kazem da me nece zadovoljiti odgovor "i strajk je prilika za pojavljivanje levice u javnosti", jer ako "i strajk jeste dobra prilika za pojavljivanje levice u javnosti", zasto onda ta prilika nije iskoriscena, a ova druga prilika jeste i to vise puta - od kada sam se susreo (pre vise od 5 godina) sa delovanjem marksista ono je u Srbiji bilo, vise manje, posveceno "antifa" aktivnostima. Moj odgovor glasi: zato sto je svaki antifa liberal, bez obzira na bilo koji levi, marksisticki, ili nemarksisticki aneks. No ostavljam, ovom prilikom, mogucnost i za drugacije odgovore.

***

Voleo bih da vam skrenem paznju na jos jednu stvar. Marx je, savetujuci celije organizacije proletarijata, rekao "sklapajte saveze, ali ne trgujte principima". Ono sto vi radite jeste najobicnija "trgovina principima". Zato SN-ov i moj stav nije nikakvo "ideolosko cistunstvo" (jos jedan u nizu izraza koji treba da te diskvalifikuju bez argumenta, a koji pate od ideoloske ociglednosti, lakoce i brzine, bas kao i razlikovanje aktivista i "salonaca" i tsl.). Mi naprosto ne zelimo da trgujemo principima - mi ne zelimo da odstupimo sa marksisticke pozicije.

U vezi sa savezima treba dodati jos jednu napomenu, koja nije bez veze sa prethodnom. Sa kim se moze sklapati savez? Savez se sklapa sa neprijateljem naseg neprijatelja. Savez se ne sklapa sa nasim neprijateljem, bar ne sa glavnim i najvecim. Ono sto vi radite jeste precizno to! Vi hocete da sklopite savez sa nasim glavnim i najvecim neprijateljem. Ne sa nasim sporednim neprijateljima protiv naseg glavnog neprijatelja, vec sa nasim glavnim neprijateljem protiv sporednog neprijatelja.

Pozvao bih vas da se zapitate ko je ciji politicki reprezentant u Srbiji. Jasno je da su LDP (Liberalno demokratska partija) i DS (Demokratska stranka) politicki predstavnici krupne burzoazije, naseg glavnog neprijatelja, i stavise, direktno finansirane i podsticane na politicku aktivnost od tog neprijatelja. Sa druge strane, organizacije tipa "Krvi i cast", "Nacionalni stroj" predstavljaju politicke reprezentante sitne burzoazije i lumpenproletarijata u svim bojama i oblicima. Oni, doduse, za razliku od DS-a, LDP-a i tsl., nisu direktno finansirane i podsticane na polit. aktivnost od strane klasa koje predstavljaju - ove klase ih se neretko gade. Zapazite pri tome da politicki predstavnici sitne burzoazije i lumpenproletarijata politicki deluju u reakciji na 1) tranziciju (iz socijalistickog nacina proizvodnje u kapitalisticki) i 2) na dominaciju (ekonomsku, politicku, ali pre svega ideolosku) krupne burzoazije u kapitalistickom nacinu proizvodnje. Obratite paznju: oni reaguju na iste stvari na koje (bi trebalo da) reagujemo i mi, oni se bore protiv istih stvari protiv kojih (bi trebalo da) se borimo i mi. Medjutim, njihova reakcija ima reakcionarni karakter, a njihova borba, u najboljem slucaju, ima za cilj uspostavljanje predkapitalistickog nacina proizvodnje, a obicno se zadovoljava manjom ili vecom reformom kapitalistickog nacina proizvodnje (pri tome mislim na fasizam i nacizam u prvoj polovini XX veka).

Proletarijat je tradicionalno sklapao savez sa sitnom burzoazijom, a protiv krupne burzoazije. Medjutim, sitna burzoazija se, kako to primecuje Marx u tekstu Klasne borbe u Francuskoj, uvek klatila - ona predstavlja politicki najlabilniju klasu drustva - izmedju dve strane, izmedju proletarijata i krupne burzoazije. Ali sitna burzoazija, upravo zbog karaktera svojeg neprijatelja koji sam gore izlozio, predstavlja "prirodnog" saveznika proletarijata. Sa druge strane, ne mozete praviti saveze sa krupnom burzoazijom! Ne mozete, jer upravo pravite saveze sa svim drugima da biste se borili protiv njih! Ono sto su nasi marksisti do sada radili, bilo je sklapanje saveza sa politickim predstavnicima krupne burzoazije (pocev od devedesetih). Obratite paznju na to ciji politicki predstavnici treba da udju u vas najsiri front, i bice vam jasno da sam u pravu. Naravno, ja ne sugerisem da treba ulaziti u savez sa lumpenproletarijatom, ali vase gadjenje na sitnu burzoaziju kada su u pitanju savezi, odaje vase ideoloske premise, premise koje predstavljaju stvarni razlog vaseg sklapanja saveza sa predstavnicima krupne burzoazije. Te premise su dominirane vladajucom ideologijom - ideologijom vladajucih, tj. ideologijom krupne burzoazije.

Sto se tice SDO-a (Socijal-demokratska omladina), jasno je da je SDO "produzena ruka" DS-a, i jasno je da je to bio od samog osnivanja (Djindjic i Korac, u ostalom, nikada nisu skrivali svoje veliko prijateljstvo). Prava uloga SDO-a je, mozda, perfidnija, od politicke uloge DS-a (a politicka uloga DS-a se sastoji u tome da proizvede ideoloske, ali pre svega pravno-politicke uslove za tranziciju). Njena prava uloga je da unese konfuziju i defetizam u redove levice. Konfuziju, jer predstavljajuci se kao "normalna" levica, ona svaku drugu levicu stigmatizuje kao ekstremnu, postavljajuci je time u istu ravan sa organizacijama protiv kojih cete da marsirate. Defetizam, jer falsifikuje objektivne interese proletartijata i stvarne ciljeve njegove borbe, konstantno emitujuci sliku o kapitalizmu kao normalnom (a upravo zbog ove normalnosti SDO i jeste "normalna" levica) i neporazivom (u borbi) nacinu proizvodnje. Posvecujem citav pasus SDO-u, jer je on, za sada, i neposredno, mozda opasniji neprijatelj od LDP-a ili DS-a. U tom smislu, ne treba da vas podsecam na rang listu neprijatelja ASI-ja (Anarho-sindikalisticka inicijativa) i Partije rada - politicki predstavnici krupne burzoazije su na poslednjem mestu, a SDO je shvacen, u jednoj vrlo naivnoj politickoj topografiji, kao ideoloski i politicki najblizi aparat.

Za kraj, zeleo bih da vam kazem da pravi neprijatelj SDO-a, LDP-a DS-a sa kojima sklapate saveze, nisu ni Nacionalni stroj, ni Krv i Cast, a ni takve organizacije kao sto su ASI ili Partija rada (leve ruke SDO-a, u poslednjoj liniji), vec najpreciznije, proletarijat i njihovi politicki predstavnici. Marsirajuci protiv fasista, vi tako, u poslednjoj liniji, marsirate protiv sebe.